Sve ranije i ranije se spremamo, kako fizički, tako i psihički, kako bismo na pravi način (što će reći kao Riska kada poziva sudske izvršitelje u salonU) dočekali tu čuvenu Novu godinu i sve promene koje se nadamo da će nam doneti. Međutim, ono što kuca odmah za njom, a što neretko ostavimo ispred malih vrata, jesu novogodišnje odluke preko kojih mislimo da postajemo bolji ljudi.
Najčešće se tu radi o mršavljenju, što je u Srbiji nemoguće jer slavimo više slava nego priča u Dekameronu, ostavljanje cigareta, što je moguće i meni je zapravo pošlo za rukom, a pritom nisam nijednom pomislio da zapalim svoje ukućane (baba, volim te), i slično. Ali, kod nas pasioniranih čitalaca postoji još jedna, ona najteža – pročitaćemo sve one knjige koje su nam se tokom godina i godina maničnog kupovanja na sajmovima, kod uličnih prodavaca, na noćima knjige i sl. nagomilale. Da, važi!
Iskreno, meni je malo dosadilo to Da, važi! i bežanje iz sopstvene sobe (see what I did there?) kada pogledom slučajno okrznem korice Kanterberijskih priča koje sam u jednom trenutku toliko želeo da pročitam. Zašto to radimo? Zašto nastavljamo da kupujemo knjige koje nećemo odmah ili nikada pročitati? Zašto ulazimo u prvu knjižaru kad više ne znamo gde više da idemo? Zašto moramo da kupimo peti deo Staklenog prestola, iako ni prvi nismo pročitali?
Jednostavno je. Zato što volimo! I zato što nam se može. Eto, toliko je jednostavno. Nema veće filozofije. I naravno da ću da kupim Vetrove zime čim ih Martin posthumno objavi, jer će tada ta polica izgledati mnogo lepše, a moj OCD kompletiranja knjiga će se nakratko smiriti. I ne, ovo se neće promeniti. Ne možemo protiv toga. Ali možemo da naučimo da se kontrolišemo!
Ponovo sam ušao u sopstvenu sobu (da ponovim, čisto da niste iz prvog razumeli referencu), uzeo papir i olovku, i krenuo da popisujem sve te nekadašnje čitalačke želje… i umalo pao u nesvest kad sam video da ih je ukupno 66!!! Kakva đavolja rabota!!! Htedoh da udarim sebe sa svih tih 66 knjiga, ali ni to ne bi smanjilo njihov broj, pa sam krenuo da razmišljam…
Stefane, ti moraš da pročitaš te knjige kad-tad. Neee, nego sad, u najskorije vreme. Dosta je više bilo. Što si ih kupovao uopšte? Pa mislio sam da ću ih pročitati. Pa što nisi? A ne znam… Nemoj da me gledaš tako tužno, ne radi to kod mene…
Još nekoliko minuta razgovora sa samim sobom (za to krivite Džoa Goldberga iz You), smislio sam plan! Elem, nateraću sebe da sve te knjige pročitam, zaista pročitam, u toku godine. Podelio sam ih u 12 grupa od po 5 knjiga, po žanru, čisto da vidim šta me očekuje, i kako bi bilo preglednije (jer OCD…), i rešio da ih čitam jednu po jednu, onako kako mi se sviđa. Kupovina, bilo kakva kupovina novih knjiga je APSOLUTNO ZABRANJENA!!! (ako mogu ja, možete i vi), DOK se ne pročita barem 5 knjiga sa spiska (vi možete i manje, ne verujem da ste bili toliki knjigoholičari). E, tek onda kada pročitate 5 (pet) knjiga, možete da kupite tu knjigu Sali Runi kojom su svi opsednuti.
Mind you, ako stvarno želite da ovo uspe, nema kupovanja obe knjige Sali Runi ili celog kompleta knjiga Ketrin Arden, osim ako niste uspeli da obrnete nekoliko čitalačkih krugova (da se ne lažemo, nismo mi toliko jaki). Dobro, možete da iskoristite popust od 40% na 3 Lagunina izdanja za rođendan, pa nismo čudovišta! I ne računaju se knjige koje dobijete na poklon (njih ni ne planirate da pročitate, zar ne?), a što se tiče Agate Kristi koja izlazi jednom mesečno uz Blic ženu… pa, o tome odlučite sami. Najpre mora da se krene od spiska, a moja pravila su meni bitna i ostvariva, a vi slobodno nađite neka koja vama više odgovaraju.
Evo, ja sam pročitao 7 knjiga do sad (da, izlazio sam iz kuće…povremeno), i častio se jednom novom, i ne ide mi nimalo loše. Dobro, jesam počeo od onih knjiga koje nisu baš obimne, koje sam skoro kupio, i koje me najviše zanimaju, ali šta sad? Mora odnekle da se počne. A što se tiče Memoara jedne gejše koje kako uzmem u ruke, tako i vratim na policu, iako mi je filmska adaptacija jedan od omiljenih filmova; mislim da i za to imam ideju.
Kad mi ponestane ,,lakog’’ štiva, uzeću babinu staru teglu od džema, ispisati na papiriće knjige koje su mi preostale, i počeću da ih izvlačim i čitam jednu po jednu kao na lutriji. Neću uvek biti oduševljen, ali smisliću ja neko pravilo o tri zamene ili nešto drugo. Da li ću ovako završiti ceo čitalački izazov? Iskreno, ne verujem. Ali ću se ,,rešiti’’ velikog broja knjiga, moći ću slobodnije da dišem i u sledeću godinu uđem sa manjim, lakšim čitalačkim izazovom. Najvažnije je da se igramo i da uživamo u toj igri, a onda i u čitanju.
Eto, nadam se da sam vam malo pomogao. Voleo bih još da pametujem, ali moram da požurim sa Istorijom nasilja (topla preporuka za ljubitelje Margerit Diras), i još dve knjige, kako bih mogao da kupim novog Korta Maltezea dok je još na akciji.
Igrajte se, čitajte i uživajte! 😊
Autor: Stefan Arbutina
viewfrommyshelf.wordpress.com 
Čitalačka tegla stvarno radi, ja otkako je imam uvek imam šta da čitam, jer bojim se da je upotrebim, pa idem redom s police 😀 A postavila sam sebi limit za januar – da kupim ukupno 5 knjiga, uključujući i poklone za druge osobe. Za sada sam kupila 2, sebi. A pročitala 4 stare koje sam već imala, i 1 od tih novih. Srećno s odlukom, i tebi i meni 😀
LikeLiked by 1 person
Ahahah to priznanje za teglu je pun pogodak 😀 Plašim se da nikad neću biti istrajna sa njom jer sam u stanju da započnem tri knjige dok ne pronađem pravu, a ne volim da nešto bude na silu – nije fer ni prema knjizi, ni prema meni :’)
LikeLike