Apatija

U mislima živim tamo
gde se čekaju tramvaji.
Od izlaska napravim sedeljku.
Možda sam se previše trudila
da uklopim vino i Bili Holidej.
Možda sam premalo psovala
što dobre pesme ne traju duže.

Ustanem iz kreveta da bih legla u praznu kadu.
Svaka tavanica mi je napušteno bojno polje.
Anksioznost me ubedila da verujem u
astrologiju i suđaje.

Napraviću tvrđavu od jorgana da se sakrijem
od svih izvinjenja.
Moja tvrđava je gluva za izgovore.
Poneću sa sobom sve mačke sveta.

Pomišljam, bićemo veliki, a nikada mi neće čitati
u nekom plavom potkrovlju
nakon letnjeg pljuska.
Ne plašim se
što nisam grlila više.
Nisu mi potrebne te dve reči.
Zurim u mrak i čekam da mi nešto uzvrati.