Dve godine bez Sajma knjiga i tri godine patnje knjigoholičara – sa razlogom je 65. Međunarodni sajam knjiga simbolično nazvan Povratak napisanih. I zaista, dobro nam došao nazad!
Volim da kažem da je to moj praznik jer je jedan od retkih događaja koji još uvek u meni izaziva čistu detinju sreću i uzbuđenje. Priprema spiska kreće najmanje nedelju dana ranije, a shvatila sam da sam u međuvremenu kao dodatak papiru i Notes aplikaciji krenula da koristim i Instagram saved kolekciju.
Što se tiče samog Sajma, mislim da je isti kao što ga pamtimo iz 2019. Čini mi se da popusti nisu toliko opravdali očekivanja, a ubeđenje da su cene dosta niže ide podruku sa hajpom, ali odavno sam shvatila da na Sajam idem jer me nagradi atmosferom i radošću. A sve mi je nedostajalo – organizacija spiskova, istraživanje i planiranje pre same manifestacije, ulazak i šetnja do hala, specifičan miris, Šešelj, osećaj da sam u lavirintu dok pokušavam da nađem onog bitnog manjeg izdavača, ljubav prema knjigama u vazduhu, galerija Hale 4 sa polovnim knjigama na kojoj se malo odmorim i prepakujem, bol u ramenima i rukama jer je ranac već napunjen, a ceger se polako pridružuje.
Naravno da romantizujem sajamsko iskustvo i da me to prati od detinjstva kada su oktobarski jesenji dani bili svežiji, ali zaista ništa lepše nego kad se nakon svega vratiš kući, vadiš knjige iz kesa, razgledaš, posložiš svoju gomilicu i biraš šta ćeš prvo da čitaš. Apropo toga, bacam se na predstavljanje svoje ovogodišnje gomilice i sajamskog ulova.
Grafičke novele
Sva tri naslova sa slike našla sam na jednom većem štandu u Hali 1 koji objedinjuje izdavače Urban Reads, Makondo, Dibidus i Modesty stripove.
Juče sam već pročitala Klimta i Tako se to desilo, tako da provereno mogu da ih preporučim. Verujem da ću ovim naslovima u nekom trenutku posvetiti više pažnje na blogu u sklopu Vizuelnih objava.
Klimt me je podsetio na stripove koje sam volela da čitam u Zabavniku, kako po tehnici crtanja, tako i po priči. Uživala sam u ovoj kraćoj epizodi umetnikovog života i stvaralaštva i ovaj strip je zaista za ljubitelje njegovog dela.
Tako se to desilo da sam ovaj naslov izabrala čekajući da stigne kasa na štand – navikla sam da odlasci na Sajam ponedeljkom budu propraćeni tehničkim problemima i nedostatkom svih najavljenih naslova, ali ovaj put mi se posrećilo da se odlučim za grafičku novelu japanskog autora. Fumio Obata nam donosi jednu delikatnu i emotivnu priču o Japanki koja živi Londonu i koja se vraća u Tokio nakon što sazna da joj je otac poginuo. Taj događaj pokreće pitanja kulturoloških razlika, nezavisnosti žene i njenih želja nasuprot željama porodice i tradicije, potrebe za onim „što se nikada ne menja“ u nama.
Merilin, Jedna biografija Marije Hese tehnički nije grafička novela, ali sam je zbog ilustracija dodala ovoj grupi. Počela sam da je čitam i ne iznenađuje što ispunjava očekivanja jer me je Marija Hese već oduševila svojim ilustrovanim biografijama Fride Kalo i Dejvida Bouvija.
Bookini naslovi
E, ako niste znali *uzima megafon* Booka ne učestvuje na Sajmu knjiga! Šalim se malo, ali ovaj izdavač godinama unazad potencira neki svoj beef sa organizatorima, dok neizostavno i uredno izbace svoje naslove, ove godine na štand Makarta u Hali 4.
Kod njih su popusti prilično solidni i uzela sam sve što mi je duže vreme bilo na spisku.
Danijela Krin me je osvojila svojom prethodnom knjigom Ljubav u slučaju opasnosti, tako da sam se lako odlučila za Požar. U centru njenih romana su žene, njihova seksualnost i potraga za srećom uz partnere ili uprkos njima.
Nebesa Sandre Njuman je knjiga koja mi je na listi želja otkako se pojavila, ali sam iz nekog razloga odlagala kupovinu. Koliko me privlači premisa da je ovo „neobičan i zabavan spoj istorijske fikcije, fantastike o putovanju kroz vreme i ljubavne priče“, toliko se i plašim da je totalni promašaj, ali naravno, ostaje da se pročita i uveri!
Imam velika očekivanja kada je u pitanju Priča za biće vremena Rut Ozeki i nadam se da će mi pružiti sve ono što dobijam od voljenih japanskih autora.
Japanci
A kad smo kod japanskih autora, ova tri naslova sam uspela da nađem, iako je moj spisak bio mnogo duži (uz neke korejske autore koji su mi nova opsesija).
Mislim da ću se pre poroditi nego dočekati da Geopoetika prevede Murakamijevu Hroniku ptice navijalice uz još neke njegove starije naslove, tako da sam odlučila da je konačno uzmem na engleskom. Murakamijeve knjige se nalaze na mnogim štandovima koji drže strane naslove, ali želela sam Pticu i nju sam našla samo kod The English Book, koji ove godine imaju iznenađujuće siromašan izbor.
There’s No Such Thing as an Easy Job i The Woman in the Purple Skirt sam našla kod Makedonaca, tzv. The Bookshop štand u Hali 4 koji me je takođe razočarao jer sam očekivala da će imati mnogo veći izbor naslova savremene književnosti uz njihove očekivane gomilice fantastike i klasika.
Knjige na engleskom na Delfi štandu
Nadala sam se da ću kod njih naći ono što nisam kod Makedonaca, ali uzalud. Ipak, uspela sam da nađem Jesen Ali Smit koja me odavno privlačila zbog korica (što je ujedno razlog zbog kog nisam mogla da se nateram da je čitam u izdanju Štrika, sorry not sorry).
Čini mi se da je pored spomenute fantastike i klasika najviše bilo chick lit romana, tako da sam se odlučila za klasik – moja Jane Eyre kolekcija je obogaćena za još jedno izdanje.
Domaći izdavači
Vođena svojim spiskom, došla sam i do štandova Agore i Štrika koji se nalaze u Hali 1.
Šaptačice mi obećavaju mađije i folklor, tako da se baš radujem da se ove jeseni ušuškam uz nju, dok je Nasleđe roman koji je već osvojio bookstagram i koji nazivaju najvećom skandinavskom pričom u proteklih dvadeset godina. Korice su dodatni plus, a videćemo da li su u skladu sa sadržinom.
Srpska mitologija
Knjižice iliti Rečnici Tamare Lujak mi i pre čitanja deluju kao posebno iskustvo. Tvrde korice u sebi kriju stranice koje je ilustrovala Marica Kicušić, na kojima je u vidu priča, predanja i legendi prenet nastanak određenih pojava, čudovišta i drugih bića.
Kada budem savladala slovensku mitologiju i srpska mitološka bića, biću spremna za zbirku priča Gluvo doba Ninoslava Mitrovića, koji je za svoje priče strave i užasa pronašao inspiraciju upravo u narodnim predanjima i mitologiji. Preporučujem njegov horor roman Crni pupoljak koji me je zaista uplašio i o kome sam već pisala na blogu. Tokom trajanja Sajma, sva izdanja Imprimatura možete naći na njihovom štandu u Hali 4. Posetite ih obavezno, sjajna ekipa stoji iza te izdavačke kuće iz komšiluka.
Toliko od mene za ovo sajamsko uključenje, a za kraj ću nam samo svima poželeti da nikada više ne bude godina bez Sajma knjiga.
viewfrommyshelf.wordpress.com 
One thought on “Ulov sa Sajma knjiga 2022”