Recenzije

„Uhvati zeca“ Lane Bastašić: Tama oko nas i tama u nama

Processed with VSCO with m5 preset

Kasnim na ovu žurku hvatanja zeca, ali barem sam dobila vrhunski provod. Neka bude da sam čekala pravi trenutak i ovo novo, predivno izdanje sa pogovorom autorke koja je dobitnica Evropske nagrade za književnost za 2020. godinu.

Roman Lane Bastašić pročitala sam za dva popodneva. Stilski nimalo lak i jednostavan, ali zavodljivog i mekog jezika koji te prosto tera da simbolici svih zečeva dodaš još jednog, sebe, i da trčiš zajedno sa junakinjama do samog kraja koji će te, možda, vratiti na početak, a možda će te ipak spasiti od mraka brdovitog Balkana.

Što se tiče forme romana, bitno je spomenuti intertekstualne veze – svako poglavlje se zapravo sastoji od dva, a drugi deo je poput nekog naličja (ili druge strane ogledala). Prvi deo čini priča koja nam donosi sadašnji trenutak, a prati je priča koja objašnjava korene, priča o odrastanju i svemu što je prethodilo i što je moralo da se dogodi kako bismo bili tu gde jesmo.

Sve počinje jednim pozivom koji je naratorka Sara, iako ne želi da prizna, željno čekala dvanaest godina. Lejla je zatiče u Dablinu i zahteva od nje da dođe po nju u Mostar, zato što je Armin u Beču. Armin, samo jedna od važnih spona dve prijateljice, služi kao okidač za putovanje koje nas vodi od Irske, preko Bosne i Hrvatske, do Austrije.

Processed with VSCO with m5 preset

Mislim da ipak želim da izbegnem poređenje sa Elenom Ferante. Tema ženskog prijateljstva je svakako tu, ali onaj sloj ispod je daleko važniji. Feranteovu sam razvlačila danima i gušile su me njene Lila i Lenu. Pronaći ćete, srećom, u ovoj knjizi mnogo više Luisa Kerola, Džojsa, Nabokova. Da li je Lanina Sara u srži jedan perverzni Hambert Hambert, koji nam daje iskrivljenu sliku o Lejli, zato što nikada nije imao hrabrosti da zaista upozna tu kompleksnu devojku ili da ogoli sebe do kraja pred njom?

Kod Sare i Lejle imamo taj momenat dominacije potonje. Lejla izaziva Saru, Sara raste zbog Lejle i posmatra svet na specifičan način. Na početku me je, baš zbog paralele sa Feranteovom, jako iritirao taj odnos dve junakinje u kome je jedna uvek oduševljena drugom do imbecilnosti, dopušta joj da je nipodaštava, sve radi kako bi dobila priznanje ove „glavne“. Tu će se svako žensko pronaći, evo ja prva, imala sam takve „drugarice“ kad sam bila mala, ali onda valjda odrasteš, zavoliš sebe, naučiš da se poštuješ.
Kako roman odmiče, mi upoznajemo Lejlu, dominantnu, jedinstvenu, i shvatamo da je ona produkt nepouzdane naratorke Sare koja romantizuje apsolutno sve i koja svemu mora da dâ objašnjenje, pritom ne puštajući iluziju. Svaka njihova uspomena je iskrivljena, a Lejla nije okrutna koliko su okrutne njene okolnosti. Sara želi da uhvati uspomenu, ali tako se samo vraća u mrak.

„Ne razlikuje tamu oko sebe i tamu u sebi, i širom otvorenim očima, u mraku, ne vidi ništa.“
Mogla bih sad da vas uključim u jednu igru naših junakinja, koja se sastoji u tome da jedan igrač naprasno izgovori neki citat, a drugi mora onda da pogađa iz koje je knjige. Crnjanski, „Seobe“, rečenica koja me podseća na Saru. Naša naratorka izgradila je sebi drugi identitet daleko od Balkana, ali možemo li zaista da pobegnemo od onoga što jesmo? Kaže nam i Bastašićeva da je Lejla zapravo Bosna, ono odakle potičemo, što želimo da zaboravimo ako uspemo da odemo preko, ali što zauvek ostaje deo nas.
„Uvijek smo u Bosni“, reći će Lejla, koja je svoj identitet pak promenila još tokom detinjstva. Ratno stanje je od Lejle moralo da stvori Lelu. Lejlin brat Armin je tako postao Marko, ali i pored toga, on nestaje bez traga, sve do tog telefonskog poziva zbog kog junakinje odlaze na road trip do Beča.

Preko Sare, zaljubićemo se i mi u Armina, klinački naivno, zato što je i on romantizovani junak u crnom kaputu, načitani umetnik koji postavlja pitanja, ali ne daje odgovore.
Sara i Lejla se sreću ponovo upravo da bi tragale za odgovorima koji će ih samo vratiti u sebe, a vratiće ih i do Lejlinog belog zeca. Simbolika zeca je mnogostruka. Imamo stvarne zečeve, imamo neuhvatljivog Armina, imamo istinu i laž, imamo uspomenu i jednog posebnog zeca na samom kraju, koga neću otkrivati.

Processed with VSCO with m5 preset
Moj zekan

Roman koji „prodaju“ kao priču o ženskom prijateljstvu i odrastanju zapravo je priča o identitetu, o prihvatanju onoga što jesmo i značaju da nas drugi prihvate. Lejlin i Sarin odnos je i više nego komplikovan. Koliko su suprotne, toliko su iste. Alisa sa druge strane ogledala za koju je država u kojoj je rođena jedna zemlja čuda.

Mogao bi se Bastašićev roman tumačiti do sutra, ali što se manje zalazi u objašnjenja, to je bolji, a kaže nam i Sara:

„Njoj nisam morala ništa da objašnjavam, imala je ispravnu lupu za moje sićušne nemire. Čestice mraka u krvi zahvatile su mi cijelo tijelo, toliko da sam morala da se naviknem na njih, da ih prihvatim kao nešto suštinski moje, nešto za šta Majkl, i svi drugi Majkli ovoga svijeta, nikada neće imati ispravne senzore, što će ih prvo zaintrigirati, a kasnije samo umoriti. Tek će ponekad da nanjuše nelogičnu tugu po ivicama moga bića, neku tamu koja mi se peruta s površine kože, i neće znati kako da je protumače, bez obzira na sve dobronamjerne pokušaje, ljuti jer nisu onaj pravi koji će me popraviti. Čitaće me slijeva-nadesno, uz gomilu rječnika, praveći od mene tvrdo ukoričenu knjigu, a onda će doći Lejla, iščupati joj stranice i napraviti od njih male ptice. Jer samo ona zna da se mrak ne tumači, da nema temu i ideju. Samo ona zna kako da me oslobodi korica.“

Lana Bastašić nam predstavlja jednu poznatu stvarnost i hrabro nas suočava sa balkanskim košmarima. Možda ćemo biti kao Sara i romantičnim eskapizmom ulepšavati stvarnost, ili ćemo kao Le(j)la promeniti ime i boju kose, ali ćemo ostati svesni usrane svakodnevice i pokušati da izvučemo najbolje iz onoga što imamo. Ili na smenu, od svake pomalo, pa niz zečju rupu, ali brzo, jer ovde gde smo, svi uveliko kasne.

 

 

5 thoughts on “„Uhvati zeca“ Lane Bastašić: Tama oko nas i tama u nama

  1. Meni je ovo genijalno, savršena recenzija!:) Odlična zapažanja i razmišljanja, podvukla si neke stvari koje mi samoj nisu isprva toliko upadale u oči, otvorila mi novi ugao gledanja. Knjiga je odlična i jedva čekam sledeće Lanino delo, zanima me kako će se dalje razvijati njen izraz, u kom smeru. Upravo odlična poenta: sličnost sa Feranteovom, tj. njenom tetralogijom (koju ja, uzgred budi rečeno, mnogo volim – samo sam se sa prvom knjigom razvlačila i mučila, ostala tri toma sam u cugu pročitala, sad gledam seriju i prisećam se koliko je, zapravo, ta prva knjiga kao uvertira takođe dobra) je na površnom tematskom planu, dve devojčice/devojke i njihovo protivrečno prijateljstvo. Sve drugo, od veoma važnog konteksta vremena i podneblja dešavanja radnje, pa do simbolike i intertekstualnosti, razlikuje se.
    Imala sam u mladosti, tj. kao tinejdžerka, čak dva ovakva prijateljstva i jedno kasnije, koje nije bilo toliko jako. Ne treba ni da spominjem, nijedno nije opstalo, isisala su mi životnu snagu, samopouzdanje, volju, kada sam izašla iz takvih prijateljstava bila sam kao iznova rođena, SVOJA, pronašla sebe. Pre trinaest godina sam, znači pre Lane, a možda i Elene, haha, sastavila nacrt romana, toliko sam nalazila fenomen kompleksnim i univerzalnim. Na sreću ili nažalost, nisam pisac, bar ne talentovan, pa su se bolji dosetili i realizovali kako treba
    Zato razumem i nekako lično doživljavam ovakve priče, i slažem se sa tobom i u ovome: dok sami ne zavolimo sebe, dozvoljavamo da nas gaze oni za čijom podrškom toliko vapimo.
    Nekako se pogodilo da, baš nakon što sam izbacila na blog zakasneli prikaz ove knjige, izađe novo izdanje i odmah sam ga naručila (čitala sam ono prvo, “Kontrastovo”, pozajmljeno u biblioteci i nikako nisam uspevala da nabavim svoj primerak, jer je rasprodato, zbog čega sam bila baš tužna). Divne korice, nekako posebno pocrtavaju samu suštinu.
    P.S. Maestralan zaključak. 🙂

    Liked by 1 person

    1. Hvala mnogo! 🙂
      Zaista se može doći do raznih uglova i koliko god neki Lanini simboli bili očigledni, dopada mi se što možemo dodatno da pustimo mašti na volju. Nisam očekivala da će mi se ovoliko svideti, a ne znam šta sam čekala, merkala sam to Kontrastovo izdanje stalno, valjda me odbijalo što je toliko popularna hahah. Bookine korice su stvarno pun pogodak! 🙂
      Da, zaista su ta ženska prijateljstva koja formiramo tokom odrastanja specifična i vredna analize. Uvek kažem kako je neverovatno koliko se zlobe može naći u jednoj devojčici školskog uzrasta, a posebno umeju da izaberu nas koje ćemo im biti verna publika. Važno je da sa godinama dođe upravo ta sloboda, što kažeš, postanemo svoje i nađemo ljude koji to cene i sa kojima imamo zdrave odnose. ❤
      Sad vidim da si baš na moj rođendan objavila recenziju, promakla mi je i često se nerviram što wordpress i blogspot nisu bolje povezani

      Liked by 1 person

      1. Da, dobro zapažanje, nikad neće prestati da me iznenađuje koliko deca umeju da budu podla i pokvarena, zapravo, nimalo bezazlene stvari se tada dešavaju i mogu da ostave ozbiljne posledice po biće koje se tek formira. Ovakve priče su utoliko vrednije, jer pomažu da osvestimo slična iskustva i lakše nastavimo dalje, a kod Lane je pun pogodak i to što je sve odlično “skopčano” sa mrakom podneblja. 🙂
        Baš mi je drago što je tekst izašao na rođendan :), a što se tiče povezanosti blogova, evo kako sam ja to rešila: blogspot ima na onoj kontrolnoj tabli opciju “dodati blogove za čitanje” i kada to uradim, nezavisno od platforme, izlaze nova obaveštenja. Ne znam postoji li takva mogućnost na wordpress-u, ali meni je pomogla jer me isto nerviralo što mi promaknu članci sa nekoliko stranica koje pratim, a nisu blogspot.

        Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s